MATIČNA MLEČ
Matična mleč je proizvod žlezda mladih pčela kojim one hrane maticu. Ona transformiše larvu obične pčele u maticu koja živi 30-40 puta duže od radilice. Mleč je jedan od najsavršenijih pčelinjih proizvoda. Zahvaljujući mleču matica je dvostruko veća i teža i živi znatno duže od pčele radilice. Matična mleč je gusta, neprozirna masa mlečne boje i karakteristične arome slatkastog ukusa sa određenom notom kiselosti. Zbog kombinacije supstanci koje su karakteristične samo za mleč, smatra se „super hranom“.
Mleč sadrži sve elemente potrebne za normalno funkcionisanje ljudskog organizma: belančevine, masti i ugljene hidrate. Izuzetno je bogata amino kiselinama kao i prirodnim šećerima (glukoza i fruktoza). Nezasićene masne kiseline u mleči su odgovorne za antimikrobna i antikancerogena svojstva koja mleč poseduje. Mineralni sastav je veoma bogat, sadrži sve važne makro i oligo elemente između kojih se izdvajaju natrijum, kalijum, kalcijum, gvožđe, magnezijum. Izuzetno je bogata vitaminima B-kompleksa, i sadrži manje količine vitamina A, D, E, K. Mleč sadrži i enzime, koenzime, nukleinske kiseline kao i kolagen, supstancu koja usporava proces starenja. Matična mleč podstiče izbacivanje štetnih materija iz organizma i istovremeno regeneriše oštećene ćelije. Mnogobrojne studije su pokazale da mleč regeneriše ćelije endokrinog dela pankreasa. U mleču je prisutan peptid koji je veoma sličan insulinu, sličnog molekulskog sastava ima hormonsko dejstvo, reguliše iskorišćavanje glikoze. Takođe se koristi u lečenju oboljenja jetre.
Matična mleč se koristi tako sto se lagano topi u ustima, ispod jezika i nakon uzimanja ne treba piti vodu narednih 15 minuta. Na taj način se najbolje apsorbuje u krvotok. Ukoliko se odjednom proguta želudačna kiselina može razgraditi hranljive materije.
POLENOV PRAH
Cvetni prah (polen) je proizvod koji pčele radilice sakupljaju sa cveća i dodajući mu med i fermente, oblikuju ga u grudvice i smeštaju ga u ćelije saća. Polen je pčelama osnovna hrana, izvor belančevina, mineralnih materija i vitamina bez kojih sa ne može zamisliti razvoj mladih pčela. Prema načinu dobijanja cvetni prah se deli na polen sakupljen pomoću hvatača i polen dobijen vađenjem iz ćelija saća (perga). Polenov prah mora biti izvornom obliku. Pre stavljanja u promet mora se dobro osušiti na temperaturi ispod 45°C. Pakuje se u obliku grudvica ili samleven.
Cvetni prah mora imati svojstven ukus, da sadrži najmanje 92% suve materije i da ne sadrži više od 8% vode. Pčelinji polen sadrži gotovo sve zdrave hranljive materije neophodne za rast, razvoj i zdravlje ljudskog organizma. U svom sastavu polen ima oko 250 različitih supstanci. Svako zrnce polena sadrži ugljene hidrate, amino kiseline, fermente, masti i mineralne materije (kalcijum, natrijum, fosfor, kalijum, magnezijum, cink, gvožđe, bakar, mangan, selen, silicijum)
Polenov prah sadrži dosta vitamina (A, B1, B2, B6, C, D i E), enzima, belančevina, hormona i antibiotičkih materija. Enzimi iz polenovog praha imaju izrazito antioksidativno dejstvo. Oni suzbijaju razvoj teških oboljenja kao što su kardiovaskularni poremećaji, dijabetes i hipertenzija. Polen deluje antivirusno, antibakterijski i antigljivično, pokreće odbrambene mehanizme tela i jača imunološki sistem. Preporučuje se i u tretmanu čišćenja i regeneraciju jetre, problema sa prostatom kao i kod ublažavanja simptoma menopauze. Poboljšava cirkulaciju krvi u mozgu i zato ga trebaju koristiti osobe koje su izložene velikim umnim naporima. Uz to pčelinji polen se kao lek pokazao vrlo dobro i u slučaju alergija. On potiskuje aktiviranje ćelija odgovornih za imunološku reakciju na alergene. Preporučuje se osobama koje imaju problem sa povećanim holesterolom.
Dnevna doza polena za odrasle osobe je oko 15 grama (jedna supena kašika). Najbolji način konzumiranja polena je da se 100 grama samlevenog polena izmeša sa kilogramom kristalisanog meda i da se uzima po jedna kašika pre doručka. Takođe polen sa može razmutiti u vodi, mleku ili jogurtu. Pre mućenja polen je potrebno samleti ili dobro zgnječiti da pukne opna koja okružuje zrnca. Najbolje bi bilo da se mućenje polena i npr. mleka uradi uveče, da ostane preko noći da odstoji, a da se ovako pripremljen napitak koristi ujutru za vreme doručka.
PROPOLIS
Propolis je smolast masa koju pčele radilice skupljaju sa lisnih pupoljaka drvenastih biljaka, prerađuju pomoću sekreta iz svojih žlezda i mešaju sa voskom. U košnici se koristi za učvršćivanje saća i zatvaranje pukotina. U zavisnosti od vrste biljaka sa kojih su ga pčele sakupljale, boja propolisa može varirati od žuto-zelene do tamno crvene, a posle dužeg stajanja u košnici boja može biti i tamno braon. Propolis ima izuzetno oštar smolast miris karakterističan gorak ukus. Propolis sadrži preko 60 prirodnih hemijskih supstanci. U svom sastavu ima 55% smola, 30% voska, 10% eteričnih ulja. Najzastupljeniji vitamini u propolisu su „B“ i „E“ dok od minerala ima najviše gvožđa i cinka. Takođe sadrži enzime i organske kiseline. Materije u propolisu su termostabilne i ne oštećuju normalnu crevnu floru.
Propolis ima antibakterijsko, antivirusno, antiseptičko i antigljivično dejstvo. Zaustavlja razmnožavanje bakterija i zato se može koristiti kao prva linija odbrane kod bakterijskih infekcija, pre nego što se pribegne antibiotskim lekovima. Posebnost propolisa je što bakterije na njega ne stvaraju otpornost. Svoje antivirusno dejstvo propolis ispoljava kod lečenja virusa herpesa tipa 1, a antigljivično u lečenju ranica između prstiju na nogama izazvanih gljivičnim oboljenjem. Najčešća primena propolisa je kod prehlada, gripa i kod infekcija gornjih disajnih puteva. Takođe se primenjuje za dezinfekciju unutrašnjih organa poput grla, krajnika, tankih i debelih creva. Pomaže u lečenju oboljenja čira na želudcu i dvanaestopalačnom crevu. Propolis je vrlo delotvoran kod herpesa, rana, posekotina, opekotina i ekcema. U stomatologiji se koristi za lečenje paradentoze, za jačanje zubne pulpe, za ublažavanje simptoma upale desni i za uklanjanje neprijatnog zadaha.
Prilikom korišćenja propolisa mora se voditi računa jer može da izazove alergijsku reakciju. Propolis se rastvara u čistom alkoholu i tako se dobijaju kapi za dalje korišćenje. Najlakši način konzumiranja propolisa je da se oko 10 kapi nakapa na koricu hleba, kašičicu meda ili kocku šećera i uzima 2 puta dnevno.